Državna pomoć i ekonomije Zapadnog Balkana: razmena iskustava tokom pandemije

Predstavnici tela za kontrolu državne pomoći iz regiona Zapadnog Balkana, Evropske komisije i evropski stručnjaci razmenili su iskustva o državnoj pomoći tokom aktuelne pandemije Kovid-19 na Drugoj regionalnoj konferenciji o državnoj pomoći održanoj u sredu, 24. novembra 2021.

 Konferenciju "Državna pomoć i ekonomije Zapadnog Balkana" organizovao je projekat Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći koji u Republici Srbiji sa skoro milion evra finansira Evropska unija iz IPA fondova, a njime upravlja  Ministarstvo finansija – Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU. To je drugi regionalni skup o državnoj pomoći nakon prve konferencije koju je projekat organizovao u septembru 2019.

Otvarajući skup, predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći Vladimir Antonijević istakao je da je između dve regionalne konferencije u Srbiji donet novi Zakon o kontroli državne pomoći, izabrana je nova Komisija i prenete su EU regulative u domaće zakonodavstvo. “Pomno smo pratili praksu Evropske komisije kada je u pitanju Kovid-19. Radili smo intenzivno na izradi podzakonskih propisa koji se odnose na period pandemije, pristupili smo harmonizaciji privremenih pravila EU i među prvim smo državama van EU koje su ih donele”.

Antonijević je kazao da je nakon toga počela transpozicija evropske regulative u nacionalni pravni okvir i da je doneto više od 20 podzakonskih akata harmonizovanih sa pravnim tekovinama Unije, a da je u planu prelazak na elektronsku prijavu državne pomoći. On je zahvalio Evropskoj uniji na podršci pruženoj kroz projekat.

Šef drugog sektora operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji Martin Klauke rekao je da državna pomoć, kao deo Pregovaračkog poglavlja 8 (politika konkurencije), predstavlja jednu od najtežih oblasti za usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU i, što je mnogo važnije, za efikasno sprovođenje. Klauke je pozvao sve vlasti širom regiona da iskoriste prednosti ovog regionalnog foruma jer se “već pokazalo da je razmena iskustava i znanja među instittucijama u regionu  veoma delotvorna i značajna za sve”. “Stoga se mi nadamo da će ova regionalna konferencija postati tradicija”, dodao je on.

Vođa projekta Radmila Mihić istakla je da javni sektor, zbog izazova sa kojim se svet suočava,  Kovid-19 pandemije, ima posebnu težinu u odabiru politika i strateških ciljeva. “Finansijska nestabilnost, borba za zdravu životnu sredinu, zdravstvena zaštita su samo primeri oblasti u kojima javna vlast mora delovati. To delovanje mora biti opravdano, efektivno i u interesu građana. I zbog toga postoje pravila o državnoj pomoći. Dobre državne pomoći su instrument da se obezbedi ekonomska sigurnost građana i razvoj društva u celini", rekla je Mihić.

Iz Brisela, u delu skupa održanom onlajn, učestvovao je i predstavnik Generalnog direktorata Evropske lomisije za politiku konkurencije Alberto di Majo koji je izneo pregled najnovijeg razvoja državne pomoći u Evropskoj uniji u vreme pandemije. On je podsetio da Evropski plan za oporavak uključuje i mehanizam za finansiranje u vrednosti od 672,5 milijarde evra u vidu grantova i zajmova, što je ogromna prilika da se unaprede digitalna i zelena tranzicija.

Profesor Kings koledža i Koledža Evrope Andrea Bjondi govorio je o fiskalnim merama i državnoj pomoći, dok je predstavnica Saveta za zaštitu konkurencije Republike Litvanije Justina Paulauskaite podelila iskustvo dodele državne pomoći u toj zemlji u vreme pandemije. “Pandemija Kovid-19 pokazala je da je krize teško predvideti, pa je važno ojačati kapacitete javne uprave u oblasti državne pomoći kako bi se omogućio proces raspodele podrške biznisu brzo, transparentno i tačno”, rekla je Paulauskaite.

Predstavnici tela za kontrolu državne pomoći Zapadnog Balkana (iz Sarajeva, Podgorice, Tirane, Skoplja, Beograda i Prištine) razmenili su iskustva tokom okruglog stola “Izazovi za institucije državne pomoći zapadnobalkanske šestorke”. U radu okruglog stola učestvovao je i Emir Đikić, direktor Sekretarijata CEFTA (Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini) koji je rekao da konkurencija i državna pomoć imaju važno mesto u inicijativi za stvaranje jedinstvenog regionalnog tržišta, pokrenutoj 2020. godine.


To je druga regionalna konferencija o državnoj pomoći, nakon što je, takođe u organizaciji projekta Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći, 26. i 27. septembra 2019. godine u Beogradu održana prva. Istovremeno je i završna konferencija tog EU projekta koji je počeo u februaru 2019. godine i za 34 meseca sprovođenja doprineo uspostavljanju novog pravnog okvira državne pomoći u Srbiji, organizovao obuke o EU pravilima državne pomoči koje je prošlo više od 1.100 zaposlenih u javnom sektoru kao i treninge na radnom mestu u 146 jedinica lokalne samouprave. Kako je predstavila Radmila Mihić, održano je i 14 radionica namenjenih širenju osnovnih znanja i razmeni iskustava zemalja članica EU o državnoj pomoći. Izrađen je Registar državne pomoći, kao baza podataka dostupna nadležnim institucijama, članovi Komisije za kontrolu državne pomoći i njena stručna služba obučeni su za korišćenje Instrumenta za ekonomske i finansijske analize i Kalkulatora državne pomoći a pripremljena su i dva priručnika o pravilima državne pomoći.

 


Last updated: 23. Decembar 2024. 20:31